142017Jan

Histeroskopija

HISTEROSKOPIJA 

  • Šta je histeroskopija?

 

Histeroskopija je postupak koji se koristi za dijagnostiku i tretman stanja prevashodno vezanih za matericu.

Histeroskop je tanak instrument nalik teleskopu unutar kojega se nalaze izvor svetla, kamera, kao i kanal za radne instrumente. Histeroskop se uvodi kroz vaginu i grlić u samu matericu. Slika iz unutrašnjosti materice se prenosi na ekran. Ostali instrumenti se koriste za tretman eventualno dijagnostikovanih stanja.

  •  Šta se najčešće radi histeroskopijom?

Histeroskopija se najčešće koristi za dijagnostiku i tretman sledećih stanja:

  • abnormalna krvarenja iz materice (dijagnostika mioma/polipa)
  • uklanjanje priraslica unutar materice, nastalih nakon intervencija ili zapaljenskih procesa
  • dijagnostika patoloških stanja koja su uzrok ponavljanih pobačaja (septumi/subseptumi; miomi; polipi) kao i njihvo otklanjanje
  • dijagnostika pozicije kao i repozicija pomerenih intrauterinih uložaka (spirala)
  • eventualna sterilizacija
  •  Kako se histeroskopija izvodi?

Danas se u najvećem broju slučajeva praktikuje takozvana office-histeroskopija. To znači da se pacijent ne uvodi u opštu anesteziju, već se intrevencija radi u lokalnoj anesteziji ili takozvanoj analgosedaciji – stanje u kojem se primaju određeni lekovi za opuštanje i obezboljavanje, ali ne i za uvodjenje u san.

Intervencija se uvek izvodi kada nema krvarenja, najpogodnije u prvoj polovini menstrualnog ciklusa (tzv.  proliferativna faza). Ukoliko su menstrualna krvarenja neredovna i nepredvidiva, optimalno vreme za histeroskopiju se može podesiti upotrebom određenih lekova (najčešće kontraceptiva).

Intervencija se sprovodi tako što se najpre u vaginu plasira spekulum. Potom se histeroskop, kroz grlić materice, uvodi u matericu. Za inervencije se koristi gas ili tečnost (najčešće  sterilan slani rastvor), koji treba da omogući širenje materične šupljine. Kada se uspostavi optimalno širenje materične šupljine, istu je moguće sagledati – a po potrebi i sprovesti intervenciju dodatnim instrumentima.

  •  Šta očekivati u toku oporavka, nakon intervencije?

U toku oporavka možete očekivati blagu osetljivost i grčeve u donjem delu stomaka, koji su posledica izlivene tečnosti koja se koristi tokom intervencije. Takođe je moguće minimalno krvarenje.

Ukoliko je sprovedena office-histeroskopija, ubrzo nakon intervencije možete poći kući.

Ukoliko je histeroskopija rađena u opštoj anesteziji, potrebno je sačekati da efekti opšte anestezije prođu.

Ukoliko nakon intrevencije imate temperaturu, drhtavicu ili jake bolove, potrebno je da se odmah javite svom lekaru.

  •  Koji su rizici histeroskopije?

Histeroskopija je bezbedna procedura. Ipak, određeni  rizici postoje. Tokom intervencije je moguće da dođe do proboja materice (perforacija), što je životno ugrožavajuće stanje koje zahteva operativno rešavanje.

  •  Šta je potrebno da pripremite pre intervencije?

 

  • Sledeće analize su neophodne pre same intervencije:
  •  cervikalni bris
  •  bris na Chlamidiu, Mycoplasmu / Ureaplasmu
  •  KG, Rh faktor
  •  ksl, glikemija, urea, kreatinin, ukupni  proteini
  •  analiza urina
  •  elektroliti
  •  pT, pTT, vreme krvarenja

Ukoliko je intervencija planirana u opštoj anesteziji, ne smete ništa uzimati na usta 6 sati pre zakazane intervencije.